O nama

          2026 – godina u kojoj obeležavamo dva jubileja – 125 godina od osnivanja Srpskog planinskog  društva i 50 godina od osnivanja Planinarskog kluba „Vidlič“.

          Kako je sve počelo, koja je ideja i cilj naših aktivnosti teško je u jednom kratkom tekstu objasniti. Da probamo.

          „Planinarstvo nije samo lična pasija i razonoda,već ono ima svoj socijalni, higijenski i kulturni značaj… Prava vrednost  planinarenja i jeste u tome, da čoveku omili lepote prirode, ojača telo, umiri rastrzane živce i osveži životnu radost… Međutim u planinu ne smemo unositi politiku i polemiku, priroda ne poznaje i ne priznaje ni verske, ni socijalne, ni političke, ni nacionalne razlike…“

Pavle Dedanski, govor prilikom osnivanja „Fruške Gore“, 1924.g.

          Ako krenemo od toga da je planinarenje odlazak u prirodu iz razloga zadovoljenja nekih viših potreba čoveka: osećaja slobode, lepote, saznanja, psihofiziološkog ispunjenja… onda prve planinare treba tražiti još u nekom srednjem veku. Frančesko Petrarka se popeo na vrh planine i to pretočio u stihove. Sveti Sava se popeo na Atos u potrazi za duševnim mirom i spoznajom vere. Ipak rodonačelnikom srpskog planinarenja smatramo Josifa Pančića koji je polovinom XIX  veka govorio da na planinu i u prirodu  treba ići radi saznanja i zadovoljstva ali isključivo organizovano. Ove ideje su sproveli najumniji ljudi Srbije onog doba: medju tridesetak njih i Aleksa Stojanović i akademik Dr Jovan Žujović (prvi predsednik SPD), osnovavši Srpsko  planinsko društvo 1901.godine. Prvi tragovi organizovane planinarske aktivnosti u Pirotu sežu u 1890.g. kada profesor botanike u Gimnaziji, Lujo Adamič, vodi grupu djaka na Midžor.

          Nakon osnivanja ideja planinarenja se širila Srbijom. Podružnicu SPD imamo u Pirotu već 1910. godine. Ideja je nastavljena tridesetih godina kroz razne aktivnosti. Izmedju ostalog je pre II svetskog rata izgradjen i dom u Visočkoj Ržani ( ili Basari – kako se negde pominje – kasnije radničko odmaralište „Tigra“) sa tridesetak ležajeva. Učesnici u izgradnji i održavanju su planinari „Midžora“. Pod istim imenom – Planinarsko smučarsko društvo „Midžor“  radi do 1976.g. Onda se planinari izdvajaju kao Planinarsko društvo „Vidlič“ a u „Midžoru“ ostaje skijanje. Treba pomenuti i PD “Basarski Kamen“ koje radi šesdesetih godina pri Gimnaziji kao školsko planinarsko društvo.

          Planinari „Vidliča“ su u vremenu od 1976. do 1981. godine postigli niz značajnih rezultata. Broj članova, uspon na brojne vrhove u Evropi (Alpi, Pirineji, Skandinavija, Balkan…) aktivo učešće u radu Planinarskog saveza Jugoslavije, saradnja sa privredom i lokalnom zajednicom… A onda jedna pauza od pet godina i ponovno pokretanje zamrlih aktivnosti 1986. Raste broj članova, aktivnosti  i planovi za velike uspone. U periodu do 1993 idemo u Alpe, na Kavkaz, Olimp, Pirin, Rilu, mnoge planine bivše SFRJ. A onda, zbog raspada zemlje i blokade zemlje, mnogi planovi se menjaju u hodu i članstvo se osipa. Devedesete su iskorišćene za adaptaciju bivše vojne granične karaule u selu Dojkinci u Planinarski dom. Na izlazu iz sela a na pragu Arbinja i najlepšeg dela Stare planine ovaj Dom je sa svojih dvadesetak ležajeva bio domaćin mnogim planinarima i ljubiteljima prirode. 2003. godine Tabor planinara Srbije okuplja u julu na sedam dana više od trista učesnika. Sve ove aktivnosti su dovele do odluke SO Pirot da objekat otkupi i 2015.g. u saradnji sa IPA fondovima EU sagradi nov i funkcionalan dom sa 57 ležaja i solidnim uslovima za boravak. Odluka da se koristi u turističke potrebe nije usrećila planinare a nije ni turiste jer objekat je po projektu, pre svega,  planinarski dom. Uz sve ove aktivnosti i uz prisustvo smučarskih terena na Babinom Zubu, Planinske trke, pokreta Odbranimo reke Stare planine, vodopada oko Toplog Dola, kamenog sela Gostuše, uticaja Kovida… Stara planina je dobila na značaju i postala predmet interesovanja domaćih i stranih posetilaca. Planinari koji je posećuju ističu njenu divlju i netaknutu lepotu i žele da tako ostane što duže. Od velikog značaja je to što je na teritoriji Stare planine proglašen Park prirode sa različitim stepenom zaštite i Srbija šumama kao staraocem.

          „Vidlič“ danas radi kao sportsko udruženje, klub, sa oko dvesta članova. Izleti, dvodnevne ture, masovne akcije PSS, odlazak na vrhove koji su relativno blizu (Rumunija, Grčka, Bugarska, Makedonija, Crna Gora) ali i na dalje planinske masive (Slovenija, Italija, Turska, Švajcarska…) samostalno ili u saradnji sa drugim  klubovima su deo aktivnosti. Klub ima školovane vodiče, svi članovi prolaze osnovnu planinarsku obuku, za potrebe tehnički zahtevnijih uspona postoji osnovna oprema a znanje i iskustvo se stiču kroz stalne akcije i školovanja. Planinarenje u sebi sadrži niz podgrupa aktivnosti kao što su izleti, pohodi, orijentiring, planinsko trčanje,penjanje na veštačkoj i prirodnoj steni, na ledu, alpinizam, visokogorstvo…Visokogorstvo, kao skup raznih planinarskih veština i znanja je cilj i san svakog planinara. Sa dovoljno iskustva i psihofizičke pripremljenosti planinar može izači na najviše vrhove svetskih planina.Ovo je konačni cilj najspremnijih i najboljih medju nama. Planinari „Vidliča“ takode imaju plan da nekim visogogorskim usponima krunišu svoj dosadašnji rad.  Za sad smo se peli na  Mon Blan, Elbrus, Ararat… ali period pred nama će, nadamo se, biti priprema i za  preko 7 pa i 8 hiljada metara.

          Planinarenje, u osnovi, je deo sportskih aktivnosti ali je sam sport prevazišlo davno u mnogim elementima. To je deo sportske kulture ali i deo opšte kulture čoveka, njegove duhovne nadgradnje i neretko i životne filozofije. Teško je dati kratku definiciju ove delatnosti ali neke momente je bitno istaći: najveći deo aktivnosti odvija se u čistoj prirodi i daleko od ljudskih tvorevina, odlasci u prirodu su sa raznim motivima (prevencija, fizička priprema, rekreacija, edukacija, ekonomski ili takmičarski ciljevi…), ovo je dobrovoljna i svesno odabrana aktivnost, odvija se u slobodno vreme učesnika, svako savladava prepreke i visine prema svom znanju i sposobnosti (od rekreacije do alpinizma i visokogorstva), raznovrsna ponuda aktivnosti omogućava svima ućešće a pravilan izbor aktivnosti ima višestruki značaj za pojedinca i zajednicu (zdravstveno-higijenski, sportsko- rekreativni, psiho-socijalni, kulturno-istorijski, edukativni, turistički, ekološki…). Imajući sve ovo u vidu jasno je da je planinarenje sport kulturnih i visokorazvijenih zemalja. Broj ljudi koji se bave ovom aktivnošću je upravo u direktnoj srazmeri sa ovim parametrima.